Делта фактор који индукује сан (ДСИФ) је протеински комплекс који игра улогу у регулацији експресије гена, посебно током процеса транскрипције, што је први корак у синтези РНК из ДНК. ДСИФ је такође познат као фактор који изазива осетљивост ДРБ (ДСИФ) или фактор који изазива осетљивост 5,6-дихлоро-1-бета-Д-рибофуранозилбензимидазола (ДРБ).
ДСИФ се састоји од две подјединице: СПТ4 (Супресор Ти 4) и СПТ5 (Супресор Ти 5). Првобитно је откривен у квасцу, где је откривено да учествује у контроли елонгације РНК полимеразе ИИ (РНАПИИ) током транскрипције. РНАПИИ је ензим одговоран за транскрипцију гена који кодирају протеине у гласничку РНК (мРНА).
ДСИФ делује као регулатор елонгације транскрипције контролишући брзину којом се РНАПИИ креће дуж ланца ДНК шаблона. Може да подстакне или инхибира продужавање транскрипције, у зависности од његове интеракције са другим факторима. Када је ДСИФ повезан са другим протеинима као што је НЕЛФ (негативни фактор елонгације), може изазвати паузу РНАПИИ и инхибирати продужавање транскрипције. Међутим, када ДСИФ ступи у интеракцију са позитивним факторима елонгације, може промовисати ефикасну транскрипцију.
Улога ДСИФ-а у регулацији транскрипције је критична за правилну експресију гена, а на његову активност могу утицати различити сигнални путеви и фактори унутар ћелије. Дисрегулација функције ДСИФ-а може имати значајне последице на експресију гена и ћелијске процесе, а проучавана је у контексту различитих болести и стања, укључујући рак и ХИВ инфекцију.