Дуго је утврђено да ИГФ-1 има важне ефекте на раст, диференцијацију и преживљавање неурона. Протеин је главни фактор у синаптичком формирању и стога игра кључну улогу у учењу, памћењу и још много тога. ИГФ-1 је посебно важан за развој и одржавање зрелих синапси. Истраживања показују да је ИГФ-1 апсолутно неопходан за постизање одговарајућих нивоа пресинаптичког синапсина-1, протеина који регулише ослобађање неуротрансмитера. Пептид је такође важан за постсинаптички ПСД-95 протеин, који одржава синаптичку структуру. Без ИГФ-1, синаптички развој је поремећен и развијају се дефицити у моторичким вештинама, понашању, когнитивном функционисању и језику.
ИГФ-1 и његови аналози су тестирани код Ретовог синдрома и синдрома делеције хромозома 22. У оба случаја, пептиди дају позитивне користи. Заштитом броја ексцитаторних синапси у мозгу и очувањем густине неурона. Такође се показало да ИГФ-1 смањује токсичне ефекте прекомерне стимулације НДМА, чиме штити неуроне од ексцитотоксичности, што може довести до смрти неурона. Предности су биле толико велике у студијама на животињама да се ИГФ-1 и његови аналози уводе као експериментални третмани код људи који пате од ових разорних стања.
Клиничка испитивања ИГФ-1 код мултипле склерозе (МС), АЛС, Паркинсонове болести (ПД) и Алцхајмерове болести (АД) дала су различите резултате. Код АЛС-а, на пример, лечење ИГФ-1 доводи до значајног смањења прогресије болести, повећања мишићне снаге, побољшаног респираторног функционисања и побољшаног квалитета живота. У МС, пептид није имао скоро никакав ефекат. Испитивања на људима ИГФ-1 у ПД још нису обављена, али студије на моделима ПД код пацова показују да штити допаминергичке неуроне и побољшава понашање. Потребно је даље проучавање да би се разумели узроци ових стања и како ИГФ-1 ДЕС игра улогу у њиховом лечењу. Чињеница да пептид нема утицај на МС није изненађујућа јер је стање мање узроковано смрћу неурона него оштећењем ћелија око неурона. ИГФ-1 ДЕС и други ИГФ-1 аналози могу помоћи научницима да истраже основну патофизиологију ових стања како би боље разумели њихове узроке и тако развили потенцијалне третмане.
